Tɩ-yɔɔ wɛʊ (liberté)

Pɩlɩɩna Wikipediya

Pɔtɔŋʊʊ se ɛyʊ wɛ ɛ-tɩ yɔɔ (liberté) yɔ, pʊ-tɔbʊʊ se ɛlakɩ mbʊ ɛsɔɔlaa yɔ. Nɔɔyʊ ɛɛkpaɣ-ɩ nɛ ɖoŋ se ɛla nabʊyʊ. Ɛwɛna waɖɛ yaa ɖoŋ se ewolo ɖenɖe ɛsɔɔlaa yɔ. Ɛwɛna ɖoŋ ɖɔɖɔ se ɛtɔ se ɛcakɩ ɛ-ɖɩcaɣyɛ nɛ ɛhɛzɩ. Anasaayɩ ñɩɣtʊ ñɔɔzʊʊ yaa lubu nʊmɔʊ taa pɔyɔɔdʊʊ ɖɔɖɔ tɩ-yɔɔ wɛʊ tɔm. Hɔɔlʊʊ kʊnɛ kɩ-taa lɛ, pawɩlɩɣ ɖɔnɛ ndɩ ndɩ nɖɩ anasaayɩ ñɩɣyʊ nakʊyʊ pɩzɩɣ kʊɖɔ anasaayɩ ñɩɣtʊ wonuu nakʊyʊ taa yɔ. Ɖɩkpaɣ ɛzɩ anasaayɩ wonuu ŋgʊ payaɣ se frɛɛ (frein) mbʊ yɔ yɔ, ɖɩnɩɣ-tʊ kɛlɛʊ. Frɛɛ ŋgʊ lɔɔɖɩyɛ yaa kpokpo yaa cɛɛcɛ sayʊ ciɣdiɣ nɛ e-wonuu seɣ mbʊ ɛsɔɔlaa yɔ. Ɛyʊ weyi ɛfɛyɩ ɛ-tɩ yɔɔ yɔ, ɛkɛ yom. Pʊ-tɔbʊʊ se ɛɛlakɩ mbʊ e-liu wɛɛ yɔ yaa mbʊ ɛsɔɔlaa yɔ. Nabʊyʊ taa kɔyɔ, mbʊ ɛtɔsɔɔlɩ e-wezuu caɣʊ taa yɔ pakpaɣ-ɩ nɛ ɖoŋ se ɛla. Nabʊyʊ taa ɖɔɖɔ lɛ, paɖɩkɩ-ɩ nʊmʊʊ, ɛfɛyɩna ɖoŋ se ɛlɩɩna awayɩ. Soŋaɣ taa yaa niikaɣ taa, peeye ɛwɛɛ. Alɩwaatʊ ndʊ palɩzɩ-ɩ nɛ ɛ-salaka ŋga ka-taa yɔ pɔtɔŋ se ɛyʊ ɛnʊ ɛwɛ ɛ-tɩ yɔɔ. Pɔtɔma se nɔɔyʊ wɛ ɛ-tɩ yɔɔ kɔyɔ, pʊ-tɔbʊʊ se ɛfɛyɩna lɛlʊ kɛdɛɖaɣ se pʊcɔ ehiɣ nɛ ɛtɔɔ nɛ ɛñɔɔ. Nabʊyʊ ɛɛtɛɖɩɣ-ɩ e-wezuu caɣʊ taa. Lɛɣtʊ pɩlɩʊ nakʊyʊ wɛɛ nɛ payaɣ-kʊ se filozofii (philosophie). Kʊ-tʊmɩyɛ lɛ se kɩñɩnɩ nɛ kɩtɩlɩ ɛyʊ wɛtʊ nɛ ɛ-lɩmaɣza tɩŋɛ nɛ ɛ-maɣzɩm yeli. Lɛɣtʊ pɩlɩʊ nakʊyʊ ñɛwɛɛ nɛ payaɣ kʊkʊ se sosiyolozii (sociologie). Kʊkʊ tʊmɩyɛ lɛ se kɩñɩnɩ nɛ kɩtɩlɩ samaɣ ɖeu, pʊ-tɔbʊʊ se kɩñɩnɩɣ se kɩtɩlɩ se ɛzɩma ɛyaa cakɩ ɖama cɔlɔ nɛ ɛbɛ nɛ ɛbɛ kakɩlɩ sɔɔlʊʊ. Lɛɣtʊ pɩlɩʊ nakʊyʊ ɖɔɖɔ ñɛwɛɛ nɛ payaa-kʊ se ɛyʊ waɖɛ tɔm (droit). Pɩlɩŋ ɛnʊ ɛtɩŋa ɛtɔŋ se ɛyʊ wɛʊ ɛ-tɩ yɔɔ yɔ, mbʊ kɩlɩna wazaɣ nɛ kɩjɛyʊʊ ɛyʊ wezuu caɣʊ taa. Politiki nʊmɔʊ taa ɖɔɖɔ lɛ, pɔtɔŋ se ɛyʊ tɩ-yɔɔ wɛʊ kɩlɩna kɩjɛyʊʊ e-wezuu caɣʊ taa. Ɛyʊ tɩ-yɔɔ wɛʊ haɣna-ɩ waɖɛ nɛ ɛla mbʊ ɛsɔɔlaa yaa e-liu wɛɛ yɔ pɩtɩŋa payɩ. Paapɩzɩɣ palɩzɩ ɛyʊ tɩ-yɔɔ wɛʊ tɔbʊʊ nɛ pɩtɛ.